Neke tuge

Postoje neke tuge koje krijemo od drugih u pokušaju da ih sakrijemo od sebe.

Jednom kad pođeš

Javi mi kada odlučiš da ne ostaneš više tamo gde je toplo, meko i poznato. Gde miriše na zimu i lubenice. Kada te povuče nešto nepoznato za rukav i povede odatle, javi mi. Da imam vremena bar da izmislim manje bolnu istinu za sve male mede u prodavnicama igračaka. Treba da telefoniram Jeseni da ne šalje Oktobar i da otkažem rezervacije za jednu klupu u parku.

Kad osetiš da ti se ide, da te više ne drži "mesto" pa pođeš, podseti me da svake godine treba da se setim da zaboravim taj dan. Da ga prespavam, preskočim. I da svi zeleni autobusi ovoga grada ne idu samo u jednom pravcu.

Moraću da javim svim poštarima na svetu da prestanu da očekuju tvoja pisma za mene. Rećiću im da putuješ puno i da mi ih šalješ uvek iz drugog grada i da svako mora da prođe kroz sve zemlje sveta i da se pohaba od tolikog putovanja da bi izgledalo kao ona stara, mnogo stara pisma prepuna raznobojnih markica. A mi znamo da je to nemoguće i da se nikada neće desiti. Jer i ti i ja ostajemo u ovom gradu, a ti mi nikada nećeš poslati pismo.

Lopov

Želim da ti se predstavim... Drago mi je, ja sam Lopov. O, zaista nema potrebe da proveravaš da li ti je novčanik na mestu, ni da opipavaš ručni zglob, ja nisam takva vrsta lopova. Znam, ne veruješ mi. I to je u redu. Pre samo par meseci ne bih ni ja sebi verovao...

Biseri od soli

Još jedna noć je zatiče kako sakuplja bisere. Odavno je prestala da ih broji, svesna da nikada neće moći da napravi ogrlicu, ma koliko ih imala. Od svih ogrlica na svetu, tu najmanje želi.

Neko kome treba neko

Priđi bliže da vidim tajnu koju čuvaš očima. Ja nisam loš, nisam Đavo, iako sam unapred okrivljen, osuđen i prognan. Kažu da sam pali anđeo. Ne veruj im. Možda... možda sam samo neko... kome treba neko. I nikada me ne pitaj odakle i gde to padaju anđeli, a ni zašto, jer ne znam šta bih ti odgovorio. Iz zagrljaja, iz oka, iz duše možda? Ako ikada saznaš, javi mi.