08.10.2009.

Manje od tri a više od svega

Odlazi. Nestane ujutru da svrati na kratko uveče. Sevne umornim umom da mu privuče pažnju. Na sekund makar. I to je to - samo sekund dnevno. Dovoljno da poremeti, da umiri, i da bude izbrisana. Ona na prvi pogled - najređa, ona zauvek - nedostižna, ona prava - njihov spoj.


Nije to strah. Strah je trivijalan naspram nje. Ipak je to samo želja da se ne izgubi tlo pod nogama, ne poleti bez padobrana, ne... Ne i stavi tačku ili više njih, ali ne očekuj glagol koji bi bio negiran. Jer niko se ne predaje bezrezervno, a predaja sa rezervom umornom umu deluje nepravedno, prazno... Lažno. Jer se on davao ceo. I samo takvu je poznaje.

Ume ona da bude lepa. Čak i zaslepljujuća. I takva je najopasnija i najviše se smeješ sebi kad progledaš. I proklinješ dan kad si je spoznao, proklinješ nju samu, a mozda, ipak, proklinješ sebe naivnog.

Prolazi vreme. Ako si srećan, sretneš je iza ugla i počneš sve ispočetka. Privlači te kao svetlo leptira. I na kraju zaljubiš se u nju. Osećaš - nema veće sreće od nje. I život je lep do kraja života.

Ali, ako si manje srećan, onda si svestan njene iluzije. Pa i kad je sretneš na uglu, čak i kad te povuče za rukav pa joj poletiš u zagrljaj, ne predaješ joj se kao ranije. Mučiš je nepoverenjem i ubijaš odbacivanjem. Jer joj ne veruješ. I kad shvatiš svoj zločin, kasno je. Mrtvi ste oboje. Ona samo prividno, jer nikada zaista i ne umire u potpunosti. Traje kao vreme i ne može se potrošiti. Ti, tj. ona u tebi, odavno. Svetiš joj se bez razloga. Nije ova sadašnja kriva za grehe prošle. Nije kriva ni za tvoje slabosti. Ne snosi krivicu ni zato što ne nosiš naočare u boji. Nabavi sebi jedne, jer nije sve belo, a opet, nije ni sve crno. Između prisustva i odsustva svetlosti, ona je onaj slikar koji svemu daje smisao.

Kliše ili ne, na kraju ti, realista do srži, onaj koji se ne da pokoriti, bivaš pokoren i to od strane sebe samog. Umoriš se od stalnog traženja razloga, skrivenog smisla, sopstvene paranoje, i... prepustiš se. Ipak si ti samo čovek koji pokušava nemoguće - da je shvati. A ne možeš shvatiti onu čije je ime isto na svim jezicima sveta. Onu, čija snaga ne poznaje granice. Nju, od koje počinje sve, pa čak i ti. Ona je u isto vreme ono najbesmislenije i ono koje ima najviše smisla na celom svetu. Pa makar taj smisao ne video niko drugi osim onog koji je oseća...

0 komentara:

Постави коментар