24.09.2008.

Maska u svetu pod maskama

San. Još jedan u nizu. Još jedan izdajnik tebe samog. I što baš taj? I što baš sada? Sada, kada hoćeš dalje, iako si svestan da ne možeš. Da nije lako. Ne posle svega. 

I to je poraz. Još jedan više razlog da kreneš korakom težim od kamena, hladnijim od mermera. A ne ide. Ne, jer praznim hodom koračaš a stojiš u mestu. Varka. Iluzija. A ti si opsenar. Maska u svetu pod maskama.



Muči te to što u snovima imaš želju na javi. I proganja te. Razočarava i ujutru te ostavlja bespomoćnog kao dete. Osećaš prevaru sopstvene podsvesti, jer budiš se da iz raja zakoračiš u nešto nisko, uprljano, tužno i oporo. Nešto što se zove realnost, java. Tvoja stvarnost kojoj se odupireš, u koju odbijaš da veruješ. Koju mrziš.


Znaš ko je oteo i sa sobom odneo ono maleno zrno sreće koje vidiš noću, kada sklopiš oči. I znaš kako je bilo, kako je sada i kako može biti. Samo jedno ne znaš. Ne znaš zašto. Jer dat ti razlog kosi se sa svime što je rečeno, učinjeno, stvoreno. Deluje...slabo. Čuo si ti i bolje od istih. Umeju ljudi i bolje. Mnogo, mnogo bolje.


...Je l' već vreme? Vreme za izdaju, nemoć, razočaranje...za smeh, sreću, ljubav...za momenat u prošloj večnosti koji bi da ponovo bude oživljen?... Da. Vreme je. Spavaj. Sanjaj. ...

0 komentara:

Постави коментар