Neko kome treba neko

Priđi bliže da vidim tajnu koju čuvaš očima. Ja nisam loš, nisam Đavo, iako sam unapred okrivljen, osuđen i prognan. Kažu da sam pali anđeo. Ne veruj im. Možda... možda sam samo neko... kome treba neko. I nikada me ne pitaj odakle i gde to padaju anđeli, a ni zašto, jer ne znam šta bih ti odgovorio. Iz zagrljaja, iz oka, iz duše možda? Ako ikada saznaš, javi mi. 

Priđi bliže da vidiš tajnu koju čuvam očima. Krijem je vetrom i kišom, jer peče kao vatra. Teška kao olovo, pritiska mi ovo što zovu srcem. Nosim je gde god da krenem, umotanu u plavu maramicu, dole na dnu male, crne kutije. Želim da je kažem, moram da je kažem. Nekome ko je poseban. U pravo vreme, na pravom mestu. Kada se nađemo onako kako je zapisano u zvezdama. Samo u zvezde verujem. ...Moram da je kažem da bih je se oslobodio. Želim da me napusti. Mislim da me sada ne razumeš. Verujem, naslutićeš... ali, sve u svoje vreme...

Priđi bliže. Daj da vidim šta spava u senci tih trepavica. Pusti da prošetam tobom. Da pokušam da ostanem tu i smestim se u uglu tvojih usana, na neodređeno vreme. 

Možda misliš da sam ludak, prokleta skitnica koja bi uradila sve, pa i pričala bajke, za koji dinar ili koru hleba. Možda ne misliš. Možda i ti šetaš... Smem li da pogledam tvoj dlan? Ne brini, ne proričem ja sudbinu. Samo moram da proverm da moja možda nije zalutala negde među linijama tog dlana. 

...Tragač. To sam ja. Pas. Umoran od daljina, olinjao, besan. Odan vremenu. I toj tajni. Ne pitaj me šta tražim. Svi pitaju to pogrešno pitanje stolećima unazad. Kad god bi me pitali šta je to što toliko tražim, okrenuo bih se i nastavio svoja lutanja. Ne tražim ja Nešto, vec Nekoga.

Šta, ništa od ovoga te nije uplašilo?... Možda postoji šansa da misliš da sam neko. A možda se nadaš da mogu biti neko. Neko tebi bitan. 

Priđi bliže, želim da osetim miris koji nosiš, onaj koji se proteže u moju neku davnu prošlost. Koji me je i doveo ovde. Priđi, da pročitam to jedno Zauvek u tim očima. Gotovo je, potraga je završena. Hvala. Shvatio sam - ja sam samo neko kome treba neko... Zadrži me. Stavi me u džep kaputa i ponesi sa sobom. Ćutaću, nosi me bilo gde. Od hotelskih soba do nekih usputnih stanica i perona... samo mi ne uskraćuj svoje prisustvo. Grejaće me tvoje ruke. Veruj da je to sve što želim. Sve što sam ikada želeo. Pali anđeli nemaju dom. Primi me u sebe. 

Moja tajna je... da sam sam. Ispuni mi želju i dahom učini da ta prokleta samoća iščezne. Ponesi samo jedan kofer, u njega strpaj par stvari i taj osmeh i idemo. Tamo gde uvek mirišu lipe. Gde god to bilo.

Sada znaš da nisam neko kome treba neko. Ja sam neko kome trebaš Ti.